Festival čokolade

Da, da, crknite od muke lokalni čoko-zavisnici! Ovo na fotkama je festival čokolade koji se održava svake godine u Nordijskom muzeju. Događaj koji sam željno iščekivala od početka oktobra i za koji sam spremno dala 100 kruna za ulaznicu (oko 11-12 evra), znajući da ću degustirati sve moguće vrste čokolade.

Od prezentacije Tobaga kao kakao-države, do štanda sa kiselom vodom za one kojima pozli od čokolade u raznim oblicima, temeljno sam obišla sve proizvođače i probala sve što su nudili. Najviše je bilo crne čokolade, ponegde i sa 85% kakao sadržaja u sebi. Dobrog je ukusa, ali mnogo jaka! Već posle nekoliko takvih iskustava zabolela me je glava. Onda sam odlučila sa se držim procenta u rasponu 45%-55%, jer šta zna dete koje je odraslo na šećernim tablama sa banjičke pijace šta je crna čokolada. Okusila sam zatim razne vrste čokolada sa likerima i sa biberom. Ipak, favorit mi je marcipan sa čokoladnom glazurom, pored đanduje (punjenje sa bademom) i bele čokolade. Toplu čokoladu ne smem ni da pomenem.

I znate šta? Bilo mi je muka na kraju i bolela me je glava, ali vredelo je! Narednih par dana nisam mogla ni da pogledam čokoladu. Ali evo, pišući o njoj, ponovo sam smekšala, i baš razmišljam o jednoj slatkoj KitKat Tiramisu iz obližnjeg supermarketa.

'3D' na tankom ledu

Iako je na dole pomenutoj večeri konstatovano da je predstava divna i krasna, desilo se to da se '3D' katastrofalno, t.j. nikako ne prodaje. Predstava je dobila više loših nego dobrih kritika, a izveštaji sa blagajne su neumoljivi. Direktor marketinga Dramatena je već otkazao 15 od planiranih 40 izvođenja. Dakle, preostaje da se nekako napuni tih 25 repriza (stotinak ljudi bi bilo idealno po predstavi). Reditelju Miku sam tek ja javila šta se dešava, niko se nije odvažio da ga obavesti o neuspehu na blagajni. Ne znam otkud baš takav fijasko, možda zato što su se kritičari okomili na nedostatke u tekstu. Izgleda da ovde reč kritičara mnogo više znači nego kod nas. O predstavi počinje da se govori daleko pre premijere, i onda svi očekuju recenzije u lokalnim novinama, od čega umnogome zavisi uspeh predstave.

Šta se može sada učiniti? Pa, može se uposliti ona mala iz Srbije koja je, kao, na praksi. Dobila sam ponudu koju moram da pošaljem na stotine i stotine e-mail adresa. Inače, pristigla mi je i koleginica iz Danske po imenu Lua, takođe na praksu, tako da neću sama obavljati ovaj naporni posao.

Fotografije

Pitanje svima: da li je sada otvaranje lakše, kada ima samo pet unosa po stranici? Da li da stavljam samo male slike, pa da kliknete na njih da biste ih videli uvećane?

Karl Miles

Muzej-kuća vajara Karla Milesa nalazi se takođe na Lindigu, na samoj ivici litice, sa širokim pogledom na vodu. Bilo je muljavo, oblačno vreme kada sam išla tamo, tako da su i fotografije pomalo mračne. Kaskadni vrt sa skulpturama je ono što vredi videti. Skulpture, fontane, arkade, stepeništa i ukrasno bilje su tako uređeni da, šetajući se kroz vrt, nailazite na nenametljivu skupinu dela većinom mitološke tematike. U sklopu muzeja nalazi se i zatvoreni izložbeni prostor, nekoliko ateljea i koncertna sala. Za švedske muzeje je inače karakterističan koncept tzv. "mesta susreta" (meeting point). Kao i u svim drugim muzejima, i ovde ćete naći dobar restoran i prodavnicu umetničkih suvenira. Poenta je privući posetioce svim privlačnim sadržajima koji su na raspolaganju, jer je vrlo verovatno da će oni koji dođu u muzejski restoran na ručak, kasnije prošetati da pogledaju izložbu. I naravno, da će ostaviti dovoljno svog novca na tom mestu.

Lindigoloppet

Lindigo je prelepo predgrađe Stokholma, gde se svake godine održava nešto kao švedski maraton - Lindigoloppet. Kao što vidite na slici, osim učesnika trke, mogu se videti i konji, a takođe i golf teren i mala padina sa ski-liftom. To je jedan idilični polu-seoski (jel' se beše kaže pastoralni?) predeo, u divnom prirodnom okruženju, idealan za subotnju šetnju. Sistem javnog prevoza funkcioniše besprekorno, tako da od mog stana do Lindiga stižem za 45 minuta, sve sa presedanjem. Početak trke sam snimila u obliku kratkog nemog filmića, pokazaću vam kada se vratim koja je to bila gužva.

Skogskyrkogården

Reč od 16 slova označava složenicu Skogs-kyrko-gården, odnosno, groblje crkve Skogs. Ovaj lokalitet predstavlja naručeno, nagrađeno i izvedeno arhitektonsko rešenje groblja na jugu Stokholma, nekoliko stanica metroom od Södermalma. Groblje je napravljeno 1920. godine. a od 1994. godine je na UNESCO-ovoj listi kulturne baštine. Ono što fascinira je njegova jednostavnost. Nema kitnjastih nadgrobnih spomenika, nema kič skulptura, samo nekoliko kapela i redovi ploča usred šume, među kojima se ni grob Grete Garbo ni po čemu ne izdvaja. Ovde sam provela jedno od najlepših popodneva kada sam došla. Skogskyrkogården je omiljeno mesto za šetnju i džogiranje. Prirodno, nije reč o jednoj od najatraktivnijh turističkih destinacija, tako da ko zna - zna. Ako nekoga zanima nešto više o groblju, adresa je http://www.kyf.stockholm.se/

Ne znam šta se desilo sa fotografijom gore, ako kliknete na nju, videćete je u punom obliku. Na tu sam baš ponosna.