Wednesday, November 29, 2006

Gdanjsk






















Gdanjsk se ponosi svojom hiljadugodisnjom, pretezno trgovackom istorijom. Ulaz sa mora u grad vodi kroz veliku luku, pored brodogradilista i spomenika na poluostrvu Vesterplate, gde je izbio Drugi svetski rat.
Stari deo grada je lepsi od Stokholma, dok su predgradja ruzna kao i svuda. Vecina gradjevina je zidana u cigli. Najimpresivnija je crkva Blazene device Marije (pun naziv), najveca crkva u cigli na svetu. U njoj se nalazi astroloski sat iz XV veka (na slici), koji pokazuje datum, vreme, meseceve mene i polozaj planeta. Posto je vec kraj novembra, nismo mogli da se popnemo na toranj. Desavalo se da ljudi bivaju oduvani sa vrha.
U Gdanjsku smo, pored nekoliko crkava, jos obisli staru gradsku kucu (keramicka pec i brod na slici), sudnicu i muzej cilibara. Inace, obala Poljske je veliko nalaziste cilibara. Cilibar je bio jedan od glavnih predmeta trgovine. Muzej cilibara je nedavno otvoren u jednoj od kapija koje okruzuju stari deo grada, a nose nazive kao sto su Zlatna, Zelena i sl.
Gdanjsk je, naravno, najveci od tri susedna grada koji cine celinu - Gdanjsk, Sopot i Gdinja.







Tuesday, November 28, 2006

Put brodom u Poljsku





Nakon Svedske, Uros i ja smo presli brodom u Poljsku na nekoliko dana. Putovali smo ferijem "Scandinavia" punih 18 sati, od 6h popodne do 12h narednog dana.
Cim smo se ukrcali istrazili smo sve atrakcije koje brod nudi, kao sto su prodavnice, fri sop, bar i nocni klub, a cak smo gledali i film u brodskom bioskopu (na repertoaru su filmovi tipa "Scary Movie" n-ti deo)! Brod je bio prilicno prazan jer je bio ponedeljak, oko 250 putnika od mogucih 1600 (primetite Urosa u podnozju broda)! Nismo videli nikakav alkoholni incident, buduci da je i ovo bio jedan od "pijanih" brodova, gde se alkoholna pica u fri sopu kupuju na desetine litara. Mora da su se putnici opijali u svojim kabinama.
Doduse, kada sam se vracala sama iz Poljske, bilo je incidenata sa pijanim putnicima, koje je obezbedjenje vuklo za ruke po podu, a oni grcali, plakali, povracali i sta sve ne...

More je celu noc bilo nemirno (mrak da ne pominjem) i talasi su u nekim trenucima dolazili i do vrha broda. U toku noci, kada sam otisla do wc-a, sve se ljuljalo kao da je brod zaista pijan. Da nisam mogla da spavam govori i ova slika svitanja nad Baltikom.

Celog narednog dana sam imala vrtoglavicu, ljuljala sam se cak i kada bih stajala u mestu. Da li je to bio blagi oblik morske bolesti?



Pecinarenje u Svedskoj




Verovali ili ne, i Svedjani imaju pecine. Veoma male u proseku, ali ipak pecine. Iz svojih granitnih pecinica, koje su se formirale eksplozijom podzemnog gasa, oni izvlace maksimum tako sto pronalaze sve nacine da udju kroz jednu pukotinu izmedju dva bloka stena i onda izadju na drugom mestu. Karst imaju samo na severu Svedske. Otisli smo sa svedskim pecinarima na jednodnevni izlet do neke pecinice u blizini Stokholma. Put do pecine vodi preko mocvarnog zemljista. U samoj pecini nema nista da se vidi osim nabacanih stena. Na slici mozete da vidite kako izgleda ta stena po kojoj je malo neobicno kretati se. Pecinarenje se ubrzo pretvorilo u piknik, kako to kod Svedjana biva!

Drugo gostovanje











Posle mame i Marka, cak istog dana kada su oni otisli, popodne mi je u posetu dosao Uros, na nedelju dana (preko Liona, Pariza, Luksemburga, Amsterdama, Hamburga i Kopenhagena, ako nesto nisam izostavila:). Dok je bio ovde, otisao je vozom do Narvika, u Norveskoj, na 2400 km od Severnog pola. Dakle, evo jednog gostovanja na blogu, nekoliko slicica sa severa, gde vec uveliko vladaju mrak i sneg, i jedna iz Samonija u Francuskoj (jedina sa suncem u daljini).
Gospodja na slici je Laponka (ili Saami), pripadnica starosedelackog naroda sa severa Evrope, a odeca na slici je tradicionalna laponska. Inace, termin Laponac je za njih uvredljiv. Laponci - Saami (ili Suomi), kao Cigani - Romi, Siptari - Albanci i sl.
Primetite sve gradove na putokazu!

Kaknas toranj




Za onu decu koja nikada nisu bila na tornju na Avali, dok je toranj jos bio uspravan i u zivotu, ovo je bila prilika da se iskupe gresi. Kaknas je radio i televizijski toranj, visok 155m, sa cijeg vrha se pruza fenomenalan pogled na Stokholm.

Vasa muzej











Pravi pogodak! Vasa muzej sam takodje cuvala za zajednicki obilazak sa mamom i Markom. Uzdrzavala sam se da ne odem ranije, jer Vasa muzej je jedna od boljih svetskih atrakcija. Vasa je zapravo ogroman brod iz XVII veka, koji je isplovio 1628. godine iz luke u Stokholmu i potonuo posle samo 15 minuta! Posle nekih 300 godina, 1950-tih, jedan ronilac je uspeo da pronadje Vasu u mulju, gde je prakticno konzerviran, 30 metara ispod povrsine mora. Operacija vadjenja broda, sa neverovatno malim ostecenjima za 300 godina, trajala je 5 godina i brod je konacno izvadjen iz vode u jednom komadu 1961. godine. Muzej je otvoren nakon brojnih restauracija i konzervacija. Mislim da slike sve govore (kliknite na ove koje se vide samo do pola). Tuzna cinjenica je da Vasa propada, usled sumpora u drvetu, i pored toga sto je konzerviran svime sto je na raspolaganju. Sam brod prati jos devet zasebnih izlozbi. Proveli smo nekih 3-4 sata u muzeju. Nije moguce uci u unutrasnjost broda, ali je moguce videti predmete koji su izvadjeni zajedno sa njim, kao sto su kovcezi sa stvarima, posudje, kosturi poginulih putnika, delovi jedara itd. Za potonuce Vase niko nije odgovarao. Za vise informacija predlazem http://www.vasamuseet.se/

Stadshuset







Znajuci da ce mi mama i Marko doci u posetu, sacuvala sam neke od atrakcija grada za zajednicki obilazak. Jedna od njih je Stadshuset, odnosno, skupstina grada, za koju vazi trik pitanje kada je sagradjena. Iako deluje starije, izgradjena je 1923. godine. Najpoznatija je po tornju, koji je jedan od simbola Stokholma i po Plavoj dvorani (koja je ustvari crvena, mada se ne vidi bas najbolje na slici) u kojoj se odrzava banket povodom dodele Nobelovih nagrada. Zgrada je gradjena tako da izgleda staro, pomocu brojnih trikova u obradi materijala. Da postoji suparnistvo izmedju Danaca i Svedjana govori cinjenica da je toranj na Gradskoj kuci u Stokholmu visok 106 m, za razliku od onog u Kopenhagenu koji je visok "samo" 105 m. Nazalost, vreme je bilo vrlo mracno, sto mozete zakljuciti po fotografijama.

Stigla porodica


Pre dve nedelje su mi u poseti bili mama i brat. Ovako su izgledali kada su stigli i uvukli se u moj krevet:).