af Chapman...

...je ime ovog lepog britanskog broda sa pocetka 20-tog veka. Nalazi se na ostrvcu Skeppsholmen u centru grada i vidjam ga svakodnevno, u dnevnom i vecernjem izdanju, kad god bacim pogled na istok. Interesantno je da je brod preuredjen u hostel! Prilicno kul mesto za prenociste, priznacete. Ponosna sam kako je Niki (Nikon od milja) uhvatio svetlosti broda.

O gradu...

Stokholm je... sta reci, fantastican. Nije mnogo veliki i po centru se moze ici peske, ali zato cim se ode u predgradje, menja se i arhitektura i sastav ljudi. Naravno da svi govore engleski, tako da je vrlo lako snaci se. Prevoz je odlicno organizovan, moze se stici svuda u svako vreme. Na slici vidite pogled sa S�dermalma, gde ja zivim, na ostrvo Gamla Stan, stari grad. Ovo je prizor kome se svakodnevno obradujem jer mi je na putu ka pozoristu. Gamla Stan je idealno mesto za lutanje po uskim ulicama i za kupovinu kic suvenira (a i onih koji nisu kic, ali su zato trostruko skuplji!). Kada idem peske na posao, uvek prelazim preko ovog ostrva, i redovno zakasnim, zato sto se zanesem pa zalutam kroz ulcice ili se zagledam u neku radnju!

Uslovi

Na slici vidite Ulriku (dobro, ne vidite je bas dobro:), moju neposredno nadredjenu, kako stoji za svojim ultra stolom kome se na dugme menja visina. Pozoriste ima sopstvenu dnevnu sobu sa kaucem, foteljama i televizorom, kupatilo sa tusem i potpuno opremljenu kuhinju! Posto je Elverket malo udaljen od glavne zgrade, ovde se takodje nalazi mini krojacka radionica.
Papir, toneri za stampac i telefonski impulsi se trose kao u drzavnoj ustanovi. Godisnji budzet samo za produkciju na ovoj sceni je blizu milion evra, a za "3D", predstavu na kojoj trenutno radim, 40 000 evra, i to sa ustedom, jer se koristi scenografija iz druge predstave! Doduse, predstavu rezira Irac Mik Gordon, kome je trebalo platiti smestaj za mesec i po dana, ali opet... Kod nas, ako se dogura do 25 000, to je da pevas od srece:-)
U pozoristu radi trinaestoro stalno zaposlenih, od cega petoro sede sa mnom u kancelariji. Ali sada dolazimo do apsurda. U kancelariji sa sedam racunara nema nijednog cd-rezaca! Stavise, na kompjuterima koje ja koristim, na Dramatenovoj internoj mrezi, ne moze da se prikljuci USB! Zato sada sedim inkognito za Ulrikinim racunarom i konacno, evo novih slika!

Elverket

A ovo je Elverket, zgrada u kojoj radim, sesta i sedma scena Dramatena. Bukvalan prevod Elverketa sa svedskog na engleski je Power Station, iliti trafo stanica, mada bih pre rekla zgrada elektrodistribucije, koja je veoma uspesno preuredjena u pozoriste. Velika sala je podeljena na dva dela, gde su gledalista okrenuta jedno drugom ledjma, znaci pozornice se nalaze na dva kraja velikog pravougaonika. Repertoarski, Elverket se bavi novom dramom. Trenutno je u procesu pripreme predstava "3D - Optic trilogy" nekog singapurskog pisca kome ne bih umela da ponovim ime. O kompleksaski udobnim uslovima u Elverketu vidi sledeci (noviji) pasus.

O pozoristu

Ovo je Dramaten, Kraljevsko dramsko pozoriste u Stokholmu. Po izgledu i funkciji odgovara nasem Narodnom pozoristu, samo sto su u ovom slucaju opera i balet izmesteni u posebne zgrade. Osim glavne zgrade, Dramaten je zaposeo jos dve - jedna se nalazi iza "majke", a u drugoj, koja je na slici iznad, ja radim. Dramaten ima ukupno sedam scena. Na sedam scena se izvede oko 20 premijera u sezoni. Budzet za jednu sezonu iznosi vise desetina miliona evra. Ovo je drzavno pozoriste u pravom smislu te reci. Uslovi u kojima ljudi ovde rade su, moze se reci, kompleksaski udobni. Ali na to prelazim u sledecem pasusu. Obisla sam veliku zgradu od podruma do plafona (to je ono u cemu najvise uzivam), zavukla sam se u svako skladiste rekvizite i obisla sve radionice. Vodic kroz hodnike, vratanca i tunele mi je bila Sara, koja radi kao glavni organizator - koordinator Dramatena, t.j. sef za svakodnevno funkcionisanje ovog mastodonta od pozorista.