Svakodnevica jednog Svedjanina

Primila sam narudzbinu za koju rec o svedskoj svakodnevici, onoliko koliko sam stekla uvid u to.

U cemu se ogleda taj vajni standard?

Uzmimo za primer jednog radno sposobnog Svedjanina/Svedjanku, u 30-tim ili 40-tim godinama zivota. Preko nedelje, vecina vremena se provodi na poslu. Radno vreme je ovde od 8h do 16:30h ili od 9h do 17:30h. To naravno varira od vrste posla koji se obavlja. Prodavnice po gradu npr. obicno rade od 10h do 18h. Nema sanse da bilo sta obavite pre posla, osim eventualno da odete do samoposluge koja radi od 8h.
Dorucak se nosi na posao, ili se pre posla svrati u neki lokal na kafu i sendvic ili kanebulu (moja slobodna transkripcija, to je slatko pecivo u obliku puzica sa marmeladom i orasima, mljac!). Na posao se ide mnogo vise javnim prevozom, biciklom ili pesice nego kolima. Ovde nema zacepljenja u saobracaju kao kod nas. Bicikli se voze po svim uslovima. Vec sam pominjala nasminkane devojke u minicima, golih stomaka, koje po vetrustini i kijametu voze svoje seoske bicikle sa disk kocnicama i zimskim gumama. Kada pada kisa, skoro niko ne nosi kisobran. Na vremenske uslove se nimalo ne obaziru.
U javnom prevozu nema kontrolora, vec vozac pregleda karte. Svi uredno cekaju u redu, nema nervoze i guranja (toga zato ima u metrou!).
Na posao se ne kasni. Sva radna mesta koja sam videla ovde su maksimalno udobna, cak i za one poslove koji su po prirodi teski (npr. stolarske radionice). Vodi se racuna o tome da su stolice udobne, svetlo odgovarajuce i da nije vlazno ili hladno u kancelariji/radnom prostoru. Sve je podredjeno coveku i njegovim potrebama. Tolerise se odlazak kod lekara, po decu u obdaniste i sl. Ali zato to niko ne zloupotrebljava. Svedjani imaju mnogo moralniji odnos prema poslu nego mi. Imaju dosta praznika kada bukvalno nista ne radi. Petkom se kao po propisu izlazi ranije sa posla, a vikend je svetinja. Godisnji odmori su dugi.
Medjutim, kada se radi, onda se zaista radi. Svi radni ucinci su propisani i standardizovani. Niko te ne arci po svojoj volji. Od 12h do 13h je neprikosnovena pauza za rucak, ma sta radio. Ako hoces mozes da je preskocis, ali to je onda tvoj izbor. Pravo na pauzu ti niko ne moze osporiti, cak i u pozoristu, gde je radno vreme po pravilu haoticno.
Standard se takodje ogleda u tome sto ljudi masovno jedu u restoranima, kako rucak, tako i veceru (pa i dorucak). Naravno da je to neuporedivo skuplje nego kucna hrana, ali ima se, moze se... Sve mi se cini da ljudi ovde kuvaju samo u izuzetnim prilikama, mozda kada im dolaze gosti.
Ovde kao da postoji nekakav kult restorana.
Posle posla odmah idu kuci. Veceri tokom radne nedelje se uglavnom provode kod kuce.
A kada dodje taj petak, pocinje zabava. Prvo se zbrise ranije sa posla. Zatim odmaranje, doterivanje kod kuce. Uvece izlazak. Ljudi ovde mnogo izlaze, kako mladi, tako i oni ne bas rosno mladi. Suprotno predrasudama, veoma su drustveni.
Imaju vise para i vise vremena, pa izlaze u bioskope, pozorista, restorane, barove, muzeje, idu na izlete. To je valjda taj standard. Muzeji su npr. vikendom prepuni. Svi opusteno kupuju suvenire u muzejskim prodavnicama ili kafu i kolace u restorancicu, koji su preskupi samo zato sto se nalaze u muzeju! Ali Svedjani se na to uopste ne obaziru.
Vikendom se takodje ide u soping. Subotom ludilo vlada ulicama i soping molovima.
Ima i mnogo skupih radnji sa dizajniranim namestajem, ukrasnim predmetima, nakitom i ljudi to kupuju! Ne mnogo, ali kupuju, zato sto to sebi mogu da priuste. Ovde niko nece dva puta razmisliti da li da sedne na kafu, pice ili rucak u centru grada. To se podrazumeva.

Druga strana standarda se ogleda u tome sto se ovde sve odvija po planu. Mnogo vise vremena se trosi na planiranje nego na izvrsavanje. Ovo je stabilan sistem gde je takvo ponasanje moguce. Ako se sve dobro isplanira, relativno su male sanse da nesto ozbiljno podje naopako. Stoga su i na poslu svi opusteni. Ne vole iznenadjenja i nisu uvek spremni da munjevito reaguju kada se nesto lose desi, iz prostog razloga sto se retko desava nesto zaista lose. Cak su malo i uspavani. Za svaku sitnicu moraju da organizuju sastanak. Birokratija cveta.

Nadam se da se necu previse navici na svedski standard. Kazu mi da sam se vec preterano prilagodila, ali evo jos malo, pa nazad u srpsku realnost.