Premijera

Sinoć, 12. oktobra, imali smo u Everketu premijeru predstave "3D", povodom koje sam i ja primarno došla ovamo. Predstava je zaista dobra, pratila sam probe skoro od početka. Dvoje glumaca, 75 minuta, tri scene i tri brze i uzbudljive promene dekora između scena. Premijera je prošla odlično, ali sala od 170 mesta nije bila skroz puna (!?). Na slici vidite poklon glumaca i reditelja, fotografiju iz predstave i "dizajn" flajera.
Nakon premijere imali smo večeru u fensi pozorišnom restoranu. Direktor Dramatena, Stafan Valdemar Holm i reditelj Mik Gordon su održali nadahnute govore, pune duhovitih doskočica (po stilu, to je bila kombinacija govora koji drži kum na venčanju i govora ministra kulture neke zemlje), gde su konstatovali da je predstava divna i krasna, da su svi srećni i zadovoljni i da su svoje zadatke obavili besprekorno. Svako se svakom zahvaljivao i svi su čestitali jedni drugima i sebi. Ne znam za vas, ali te premijere nisu za moj stomak. Večera je bila odlična, ne kažem ništa, no teško je bilo osećati se kao svoj na svome u takvoj socijalnoj atmosferi - sedela sam okružena umetničkim fotografima i advokatima.
I još nešto, prvi put sam se noću vraćala kući iz grada - nije toliko strašno iako je prazno.

Slussen

Negde dole sam već pomenula Slussen kao veliku raskrsnicu za autombilski i brodski saobraćaj. Slussen kopnenim putem povezuje Södermalm i Gamla Stan, a vodenim putem Baltičko more i jezero Malaren. Reč sluss na švedskom znači brana iliti ustava. Ovakve brane su originalni švedski izum. Pošto nivo mora varira, a nivo jezera je približno uvek isti, kada brod prelazi iz mora u jezero ili obrnuto, mora neko vreme da sačeka između dve brane, dva sluss-a, dok se nivo vode ne izjednači. Zatvaranje brane izgleda ovako. Priično je uzbudljivo kada to gledate prvi put.

O biciklima i standardu

Ovo je jedna od mnogobrojnih javnih pumpi za bicikle u centru Stokholma. Pošto je bicikl osnovno prevozno sredstvo, gradske vlasti su pretpostavile da će s vremena na vreme neko morati da napumpa gumu, tako da su naručile ovu crnu, lepo dizajniranu pumpu sa plavom lampicom. Pumpa se nalazi nasred biciklističke staze preko puta velike zgrade Dramatena. Biciklisti inače nisu mnogo uviđavni prema pešacima - obično moram da se osvrćem 360 stepeni unaokolo, da me ne bi neka cica u miniću, pod punom šminkom ali sa kacigom na glavi, pokupila na svom putu ka poslu. Najviše se voze bicikli kao na slici gore. Malo koji je vezan ili zaključan. Bicikli obično poseduju dodatke u vidu stolice za dete ili korpe za kućnog ljubimca. Kućnim ljubimcima je dozvoljen pristup svuda - u gradskom prevozu, metrou, prodavnicama i nekim restoranima. Standard...

Zalasci sunca

Evo nekoliko jedinstvenih i uzbudljivih prizora zalazaka sunca nad Stokholmom. Svako veče je neponovljivo a ovakve boje nije moguće videti u Beogradu. Na prvoj slici je Trobro, most sa tri luka i zgrada parlamenta, na drugoj je pogled na zapadni deo Södermalma, a na trećoj se vidi Slussen, velika stara raskrsnica između Södermalma i Gamla Stana. O Slussenu imam posebnu priču za jedan od narednih dana. Opet sve pohvale za Nikonče.

Skansen

Prvi etno muzej pod vedrim nebom na svetu, otvoren na Djurgardenu. Ko je bio na Zlatiboru u Etno selu i u Tršiću zna o čemu je reč. Skansen je, prirodno, mnogo veći, ali ništa specijalno bolje uređen.

Na jednom mestu mogu da se vide kuće i zgrade raznih namena iz svih epoha i svih krajeva Švedske, kao i jedini zoološki vrt u Stokholmu sa divljim i domaćim životinjama koje se mogu naći u švedskim šumama i vodama. Na slikama se nalaze jedno tipično drveno skladište na stubovima iz planinskih krajeva, kapelica na stubovima i stara opservatorija. I muzikanti, razume se.

U starim radionicama sede žene obučene onako kako se nekada nosilo i demonstriraju stare zanate. To je bilo vrlo zanimljivo videti, ali učenje prevaziđenih načina proizvodnje lanene tkanine smatram nepodnošljivim gubljenjem vremena, čak i ako te za to plaćaju. Tog toplog i sunčanog dana kada sam obilazila Skansen, u toku je bio etno festival sa muzikom, skečevima i recitacijama, tezgama sa domaćom hranom i pićem i zaposlenima obučenim u narodne nošnje. Opet su Šveđani navalili da jedu i piju, a Srbi se hranili degustirajući pršutu, kobasice, hleb, kozji sir, med i čokoladu. Snimila sam mali nemi dokumentarac o svom pohodu na tezge, pa kad se vratim u BG, napraviću projekciju za sve zainteresovane.

Djurgarden

Djurgarden je veliko ostrvo usred Stokholma. Nekada je to bio kraljevski posed, a sada je javni park sa muzejima, luna parkom i nekoliko vrtova. Ovih nekoliko fotografija su pokušaj da vam dočaram ambijent. Ljudi dolaze ovamo da šetaju, džogiraju, jašu i naravno da jedu i piju u nekom od restorana. U dva navrata sam pokušala da prepešačim Djurgarden, sa mnogo energije i dobre volje, ali to nije bila dobra ideja. Oba puta sam se toliko umorila da sam jedva došla do autobuske stanice. O sadržajima Djurgardena možete više videti u gornjem pasusu. I to nije sve. Tek mi predstoji obilazak čuvenog Vasa muzeja i Nordijskog muzeja, koji se nalaze na samom početku ostrva i vrlo se lepo vide sa Strandvägen-a, odnosno keja u blizini mog pozorišta.

Akcija "umrela"

Ništa... ne mogu da napravim galeriju, nije dozvoljeno skidanje programa sa interneta.
Ali, barem sam uspela da instaliram naš jezik.