Prvi etno muzej pod vedrim nebom na svetu, otvoren na Djurgardenu. Ko je bio na Zlatiboru u Etno selu i u Tršiću zna o čemu je reč. Skansen je, prirodno, mnogo veći, ali ništa specijalno bolje uređen.
Na jednom mestu mogu da se vide kuće i zgrade raznih namena iz svih epoha i svih krajeva Švedske, kao i jedini zoološki vrt u Stokholmu sa divljim i domaćim životinjama koje se mogu naći u švedskim šumama i vodama. Na slikama se nalaze jedno tipično drveno skladište na stubovima iz planinskih krajeva, kapelica na stubovima i stara opservatorija. I muzikanti, razume se.
U starim radionicama sede žene obučene onako kako se nekada nosilo i demonstriraju stare zanate. To je bilo vrlo zanimljivo videti, ali učenje prevaziđenih načina proizvodnje lanene tkanine smatram nepodnošljivim gubljenjem vremena, čak i ako te za to plaćaju. Tog toplog i sunčanog dana kada sam obilazila Skansen, u toku je bio etno festival sa muzikom, skečevima i recitacijama, tezgama sa domaćom hranom i pićem i zaposlenima obučenim u narodne nošnje. Opet su Šveđani navalili da jedu i piju, a Srbi se hranili degustirajući pršutu, kobasice, hleb, kozji sir, med i čokoladu. Snimila sam mali nemi dokumentarac o svom pohodu na tezge, pa kad se vratim u BG, napraviću projekciju za sve zainteresovane.
No comments:
Post a Comment