Sedim ja tako u kancelariji jednog sumornog petka popodne i dolazi Barbro, sminkerka/maskerka/vlasuljarka iz Dramatena. Pita me: "Hoces sa nama, idemo u vikendicu na ostrvu?". Ja pitam: "Kad?". Ona kaze: "Sad odmah". Ja kazem: "Pa kako sad odmah, nemam nista kod sebe", a ona kaze: "Pozajmicu ti ja stvari". Ja se i dalje neckam i zeniram, pa ce ona: "Pa onda dodji sutra ujutru, ide brod iz grada u 9h". Tako i bi. Barbro i njen muz Kaj su me sacekali sa svojim camcicem na pristanistu i odvezli do vikendice. Själlbotna je zasticeni prirodni rezervat, neverovatno miran, izolovan i cistog vazduha, isturen daleko ka otvorenom Baltickom moru. Spavala sam u ovoj gostinskoj kolibici na slici. Barbro je spremila neki sataras na meksikanski nacin, a Kaj je ubrao pecurke u sumi i spremio ih na puteru. Setali smo se po ostrvu. Pazili su me kao sopstveno dete, posto imaju troje dece otprilike mojih godina. Bio je to jedan zaista domacinski proveden vikend.
No comments:
Post a Comment