Möja je najdalje i prvo ostrvo na koje sam se zaputila kada sam se otisnula na svedsku pucinu. Put brodom do tamo je trajao oko dva i po sata, po uzasnom vremenu, ali nisam htela da odustanem, jer sam cvrsto verovala vremenskoj prognozi koja je najavila razvedravanje tog dana. I gle, kako sam stigla, tako je kisa stala, sunce se promolilo, a ja sam se nasla na gotovo pustom ostrvu. Möja je veoma popularna tokom leta - ima mnogo vikendica i mogucnosti za sve vrste sportova na vodi, kilometarskih staza za setnju i zgodnih mesta za bivakovanje. Svedjani se cesto pozivaju na "pravo slobodnog pristupa", sto znaci da ako se zaputite na ostrva i zelite da postavite sator na nekoj livadi, ne moze vas niko oterati ukoliko ta livada nije propisno obelezena kao privatan posed.
Leto i letnje avanture su prosle, tako da je Möja delovala potpuno usnulo. Prosetala sam se izmedju nekoliko susednih sela, srela petoro ljudi i krdo ovaca, i naisla na mnostvo parkiranih traktora. I bilo mi je super. Zao mi je sto nisam imala malo vise vremena, jer je jedini brod nazad za Stokholm tog dana isao vec oko 16:30. U povratku sam ustedela novac i vreme presevsi na autobus u Sollenkroki.
No comments:
Post a Comment